Uni Graz > Geisteswissenschaftliche Fakultät > Institut für Slawistik
 
Font size:      

Padež

Kristal 1985

Kristal, Dejvid. Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike. – Beograd: Nolit. – 293 s.

(1) gramatička kategorija koja se koristi u analizi klasa reči za identifikovanje sintaktičkog odnosa između reči u rečenici, pomoću kontrasta kao što su nominativ, akuzativ itd.

Tradicionalna klasifikacija, poput one koja se nalazi u latinskim gramatikama, zasniva se na varijacijama morfoloških oblika reči (dok skup takvih oblika čini paradigmu, kao u latinskom puella, puellam, puellae, puella, što su padežni oblici za jedninu imenice „devojčica“ – nominativ/vokativ, akuzativ, genitiv/dativ i ablativ).

Svaki oblik analizira se na osnovu određenih značenja; npr. nominativ je prvenstveno padež gramatičkog subjekta rečenice, genitiv se odnosi na pojmove kao što je prisvojnost, poreklo itd.

U jezicima u kojima nema ovakvih morfoloških varijacija, termin „padež“ ne može se primenjivati u tradicionalnom smislu. Na primer, u engleskom jedini označeni padežni oblik jeste genitiv (kao u boy s ili boys ’); svi ostali oblici su bez nastavaka, a ostala padežna „značenja“ izražavaju se pomoću predloga (kao u with a boy, to the boy) ili reda reči (kao u kontrastu the cat chases the mouse/the mouse chases the cat „mačka juri miša“, „ miš juri mačku“).

Ovome je posvećeno dosta prostora u uvodima u lingvistiku, naročito kritici tradicionalnih gramatika engleskog jezika koje su uprkos svega insistirale na analiziranju engleskih imenica na osnovu padeža.

U nekim jezicima sreću se krajnje složeni morfološki sistemi – prema nekim autorima, u finskom, na primer, mogu se razlikovati šesnaest padeža – uz odgovarajuću složenu deskriptivnu terminologiju (kao inesiv („u“ mestu), elativ („iz unutrašnjosti“ mesta) i ilativ („u“ mesto)). Vidi Lyons 1968, gl. 7; Quirk i dr. 1985, gl. 6.